Otišli smo prijatelju,
Bez suvišnih objašnjenja,
Bez plavetnila u očima,
Da pogazimo sećanja
Pod senkama novih gradova.
U kosi smo poneli
Neke od uspomena,
Odlomili parče ogledala,
Da prepoznamo
Kako se život menja.
Ostale su naše ulice
Bez umiranja.
Kroz ispucale pločnike
Travke sanjaju
Naša nova susretanja.
Suzana Bogdanović
Comments
Post a Comment