Ti ćeš to čas

U tom momentu mi je u glavi bio haos. Pokušavala sam da rasporedim po fasciklama u mozgu sve svoje obaveze, da ih uklopim u taj dan, nekako možda i pritisnem da ih što više stane, jer sutra su me čekale nove i nove. Prijateljica mi se smešila očima žene kad hoće da proturi nešto, da te smota na brzinu, ali završi što je zacrtala."Evo ti ovo, samo da mi porubiš i staviš ukrasnu traku....TI ĆEŠ TO ČAS." Već sam joj videla leđa, a nisam stigla ni usta da otvorim, da kažem da nemam vremena, da nisam za mašinu isto što i Šumaher za formulu 1.

Ti ćeš to čas.Tu rečenicu sam čula više puta u životu. 
Kad sam kupovala aparat za fotografisanje nije bilo mnogo reči ohrabrenja, ako ne računamo u to one rečenice tipa "zašto se mlatiš, šta će ti to", "koliko ćeš moći da zaradiš", " pa jel ti se isplati to uopšte"... Nekad i one dođu kao podstrek, jer vas nateraju da se zainatite i kažete svetu  "F... you all" i krenete za svojim snovima.

Kad sam pravila blog i pokušavala da doprem do meni dragih ljudi, da samo vide kako sve to izgleda, mnogi su okretali glavu, govorili da više uživaju da gledaju rialiti, neki jedva skrivali osmeh koji govori da me ne smatraju "čistom".

Tako čovek odboluje, bori se, pada, ustaje, i postigne nešto. Ne pričam o uspehu, već o znanju koje stekne, ovlada oblasti koju voli, pokaže da ume, da se nije šalio, gubio vreme i da može još više i bolje. U jednom momentu budete zatrpani poslom, idejama, a vremena sve manje. E tu dolazi na red čuvena rečenica TI ĆEŠ TO ČAS.

Znate li šta stane u ta tri slova "ČAS"? Zavisno od čoveka. Negde stane gomila opreme za koju je finansijski trpela vaša porodica zajedno sa vama,sati i dani provedeni u savlađivanju tehnika kojima nije imao ko da vas poduči, negde stane neodlaženje na izlete sa decom, kafu sa prijateljima, sati koje ste trebali posvetiti partneru. U ta tri slova stane svo njihovo razumevanje, čekanje i podrška. 
Do tog "čas" imate punu sudoperu neopranih sudova, nesređen porodični dom... 
U nečije "čas" stanu čitave godine školovanja, fakulteta, jurcanja iz grada u grad, prebiranje po novcu kojim raspolaže, trema zbog ispita, roditelji koji strepe...
Tako da to što neki nazivaju klikćanjem, za onog ko "samo klikće" je mnogo više od pritiska na dugme. Ništa u životu nije na tanjiru, a bojim se da ljudi to cene samo kad su njihovo vreme i novac u pitanju. 

Iza svakog "ČAS" vuče se mnogo dugih časova... Kako iza, tako je i ispred nas...