Visila je tu godinama. Zakačena na poslednjem klinu, zakucanom bez ikakve ideje, tek da posluži.
Menjala je boje. Kad su je kupili, bila je limun žuta, osvežavajuća, vedra, od punijeg žerseja.
Dugmad, kupljena u Španiji, u radnji antikviteta, vremenom su otpadala.
Najpre jedno negde se skotrljalo i odbeglo ispod nameštaja.
Niko ga nikada nije pronašao, a ni tražio.
Ostala su otpadala vremenom, a to više nikom nije bilo važno.
Sad i ovo poslednje visilo je o koncu, kao pokvareni zub, klateći se povremeno.
U početku je bila ukras, vredan komad odeće u tom domu. Svi su joj se divili, oblačili, okretali se tako satima pred ogledalom, zakopčavali je, otkopčavali, kombinovali sa pantalonama raznih boja, kupovali cipele da uklope uz nju, nosili je u svečanim prilikama.
Nakon otpadanja prvog dugmeta niko se nije pomučio da je "popravi". Samo su zakucali taj klin, okačili je i ostala je tako da visi, godinama.
Povremeno su je skidali, pa vraćali, okretali na postavu, izvrtali, pogužvali, nosili je da završe nešto po dvorištu, da otrče do prodavnice, da se ogrnu.
Tako je dobila i prvu fleku, za njom i drugu, pa su se počeli poznavati otisci prstiju, a onda se i pohabala po šavovima. Ipak, kao takva je visila i dalje, zakačena o isti klin, svima dostupna za usput, a potpuno nebitna.
Ima dana kad osetim da mi otpada i to jedno dugme koje je preostalo, kotrlja se po podu, gledam kako odlazi ispod nameštaja, a ja ni prstom ne mogu da maknem i zaustavim ga.
Ponekad osećam da sam izgubila sve boje, da je previše otisaka nevažnih prstiju na mojoj duši, da su mi emocije pohabane po šavovima i da zarad toga da nekome budem grejač za dušu, budem nošena nekud bez potrebe i vraćena nehajno na isti čiviluk.
Srećom te nisam komad garderobe, ničiji modni detalj, ničija krpa za skidanje fleka.
Srećom te sakupljam svoje dugmiće, koncem razuma umem da pokrpim šavove i vratim sebi sebe.
Danas me nećete naći kako visim, jer sam pokupila sve svoje dugmiće, otresla fleke, sredila šavove i otišla u svoju priču.
Menjala je boje. Kad su je kupili, bila je limun žuta, osvežavajuća, vedra, od punijeg žerseja.
Dugmad, kupljena u Španiji, u radnji antikviteta, vremenom su otpadala.
Najpre jedno negde se skotrljalo i odbeglo ispod nameštaja.
Niko ga nikada nije pronašao, a ni tražio.
Ostala su otpadala vremenom, a to više nikom nije bilo važno.
Sad i ovo poslednje visilo je o koncu, kao pokvareni zub, klateći se povremeno.
U početku je bila ukras, vredan komad odeće u tom domu. Svi su joj se divili, oblačili, okretali se tako satima pred ogledalom, zakopčavali je, otkopčavali, kombinovali sa pantalonama raznih boja, kupovali cipele da uklope uz nju, nosili je u svečanim prilikama.
Nakon otpadanja prvog dugmeta niko se nije pomučio da je "popravi". Samo su zakucali taj klin, okačili je i ostala je tako da visi, godinama.
Povremeno su je skidali, pa vraćali, okretali na postavu, izvrtali, pogužvali, nosili je da završe nešto po dvorištu, da otrče do prodavnice, da se ogrnu.
Tako je dobila i prvu fleku, za njom i drugu, pa su se počeli poznavati otisci prstiju, a onda se i pohabala po šavovima. Ipak, kao takva je visila i dalje, zakačena o isti klin, svima dostupna za usput, a potpuno nebitna.
Ima dana kad osetim da mi otpada i to jedno dugme koje je preostalo, kotrlja se po podu, gledam kako odlazi ispod nameštaja, a ja ni prstom ne mogu da maknem i zaustavim ga.
Ponekad osećam da sam izgubila sve boje, da je previše otisaka nevažnih prstiju na mojoj duši, da su mi emocije pohabane po šavovima i da zarad toga da nekome budem grejač za dušu, budem nošena nekud bez potrebe i vraćena nehajno na isti čiviluk.
Srećom te nisam komad garderobe, ničiji modni detalj, ničija krpa za skidanje fleka.
Srećom te sakupljam svoje dugmiće, koncem razuma umem da pokrpim šavove i vratim sebi sebe.
Danas me nećete naći kako visim, jer sam pokupila sve svoje dugmiće, otresla fleke, sredila šavove i otišla u svoju priču.
tekst i fotografija: Suzana Bogdanović
Taj konac da mi pozajmiš...i iglu. A dugmiće možemo da razmenjujemo. Moji nisu baš iz Španije ali su isto tako dragoceni i jedinstveni.
ReplyDelete😊
Delete