Da li ste znali da svakodnevna, uglavnom ženska priča, sezonski prelazi iz faze u fazu? Da, baš tako.
Evo, ovih dana je aktuelna ajvar priča na hiljadu načina. Njena sezona se obično otvara negde početkom školske godine, kad se konačno te iste žene vrate sa godišnjih odmora u realni svet.
Svi na svoja radna mesta i u vreme kafe, a nekad i zabušavanja, počinje priča. Te ova je spremila od kuvanih paprika, ona druga ni slučajno tako, već isključivo od pečenih. Tako je njena majka još spremala, pa još i baka i nema boljeg recepta, ma nikako.
Onda, koliko tegli je napunjeno. Što više, to bolje. Bolja je domaćica ona koja više spremi. Semenka ne sme da se vidi u tegli, inače je ceo projekat propao.
Dalje se nižu: priča o kečapu, sonet o ljutiću, poema o paradajzu iz flaše, roman o turšiji. Sve se mora ispričati u doglednom roku, jer je na redu sezona kiseljenja kupusa. Valja odlučiti koliko je kupusa potrebno jednoj, recimo četvoročlanoj porodici.
Najbolje ćete to uraditi po savetu i nalogu drugih. Ovaj ovako, onaj onako i svačiji recept je najbolji, a tu, makar kod kupusa i nema neke muste, al dobro.
Sledi sezona torti i kolača, jer kreću slave, novogodišnji praznici, a mi smo narod koji nikako, ali nikako ne sme da trpi gladan. Doboš torta, jastuk torta, torta lenja žena, žerbo torta, banana torta, štanglice, kuglice, mafini, bombonice, sa čokoladom, bez čokolade, posno, masno, svakojako.
Dele se recepti, prave se studije, planovi, spiskovi, ma čitava nauka.
Najčešće se postavlja pitanje: šta spremaš za Novu godinu? Najčešće odgovorim da ne znam šta ću sutra za ručak, ali svidelo se meni to ili ne, slično pitanje me proganja skoro do početka februara, sve dok ne prođu sva slavlja.
Ne treba zanemariti ni priče o mesu. Rolovano, roštiljsko, iz rerne, ispod sača, a može i prase.. Po povratku sa slave pršte komentari: to mi se svidelo, ovo nije, bilo je odvratno, al nisam im rekla, uzela sam recept, ma dobro sprema, u al smo jeli, a tek što smo pili… No dobro.
Sezona priče o muškatlama (simbolično nazvana tako, jer je priča mnogo šira) počinje negde pre početka proleća, kako bi svaki savet bio dat na vreme.
Muškatle, bombonice, ljubičice, ružice, lavanda, s cvetom, bez cveta, jednogodišnje, višegodišnje, belo, roze, žuto, crveno cveće.
Počinje nova priča, potkrepljena pričom o zemljištu, saksijama, preparatima za cveće. Pelcera na sve strane, iih lepote.
I sve tako do samog leta, kad se svi negde raziđu, nestanu, zaćute.
Možda spremaju nove recepte, možda pišu nove bajke o paradajzu, paprici, karfiolu, da se pripreme za sezonu, da imaju šta reći, jer u suštini sve završava na tim pričama.
Eto, pomisliće ljudi da mene to ne zanima, da ne volim ajvar, da mrzim torte, da cveće ne mogu da smislim. Misliće da mi deca trpe gladna. Joj, kakva sam majka i žena. C…c…c…
A šta bih ja mogla ispričati, kad su drugi već rekli sve?
Jedna Katarina mi se smejala što nazivam pojedine žene torte i muškatle. Smejala se, o da.Smejte se i vi slobodno, a ja odoh da čitam poemu o kiselom kupusu.
PS Svaka sličnost sa realnim likovima iz vaše okoline je slučajna.
Evo, ovih dana je aktuelna ajvar priča na hiljadu načina. Njena sezona se obično otvara negde početkom školske godine, kad se konačno te iste žene vrate sa godišnjih odmora u realni svet.
Svi na svoja radna mesta i u vreme kafe, a nekad i zabušavanja, počinje priča. Te ova je spremila od kuvanih paprika, ona druga ni slučajno tako, već isključivo od pečenih. Tako je njena majka još spremala, pa još i baka i nema boljeg recepta, ma nikako.
Onda, koliko tegli je napunjeno. Što više, to bolje. Bolja je domaćica ona koja više spremi. Semenka ne sme da se vidi u tegli, inače je ceo projekat propao.
Dalje se nižu: priča o kečapu, sonet o ljutiću, poema o paradajzu iz flaše, roman o turšiji. Sve se mora ispričati u doglednom roku, jer je na redu sezona kiseljenja kupusa. Valja odlučiti koliko je kupusa potrebno jednoj, recimo četvoročlanoj porodici.
Najbolje ćete to uraditi po savetu i nalogu drugih. Ovaj ovako, onaj onako i svačiji recept je najbolji, a tu, makar kod kupusa i nema neke muste, al dobro.
Sledi sezona torti i kolača, jer kreću slave, novogodišnji praznici, a mi smo narod koji nikako, ali nikako ne sme da trpi gladan. Doboš torta, jastuk torta, torta lenja žena, žerbo torta, banana torta, štanglice, kuglice, mafini, bombonice, sa čokoladom, bez čokolade, posno, masno, svakojako.
Dele se recepti, prave se studije, planovi, spiskovi, ma čitava nauka.
Najčešće se postavlja pitanje: šta spremaš za Novu godinu? Najčešće odgovorim da ne znam šta ću sutra za ručak, ali svidelo se meni to ili ne, slično pitanje me proganja skoro do početka februara, sve dok ne prođu sva slavlja.
Ne treba zanemariti ni priče o mesu. Rolovano, roštiljsko, iz rerne, ispod sača, a može i prase.. Po povratku sa slave pršte komentari: to mi se svidelo, ovo nije, bilo je odvratno, al nisam im rekla, uzela sam recept, ma dobro sprema, u al smo jeli, a tek što smo pili… No dobro.
Sezona priče o muškatlama (simbolično nazvana tako, jer je priča mnogo šira) počinje negde pre početka proleća, kako bi svaki savet bio dat na vreme.
Muškatle, bombonice, ljubičice, ružice, lavanda, s cvetom, bez cveta, jednogodišnje, višegodišnje, belo, roze, žuto, crveno cveće.
Počinje nova priča, potkrepljena pričom o zemljištu, saksijama, preparatima za cveće. Pelcera na sve strane, iih lepote.
I sve tako do samog leta, kad se svi negde raziđu, nestanu, zaćute.
Možda spremaju nove recepte, možda pišu nove bajke o paradajzu, paprici, karfiolu, da se pripreme za sezonu, da imaju šta reći, jer u suštini sve završava na tim pričama.
Eto, pomisliće ljudi da mene to ne zanima, da ne volim ajvar, da mrzim torte, da cveće ne mogu da smislim. Misliće da mi deca trpe gladna. Joj, kakva sam majka i žena. C…c…c…
A šta bih ja mogla ispričati, kad su drugi već rekli sve?
Jedna Katarina mi se smejala što nazivam pojedine žene torte i muškatle. Smejala se, o da.Smejte se i vi slobodno, a ja odoh da čitam poemu o kiselom kupusu.
PS Svaka sličnost sa realnim likovima iz vaše okoline je slučajna.
Duzna si mi prepis za Jastuk tortu😂👏
ReplyDelete